Čovek bi rekao da je zvuk kiše jedinstven, ali bi bio još više u pravu kad bi rekao da ima kiša i kiša. Kad sam prvi put čuo grmljavinu u Rijeci Dubrovačkoj zgranuo sam se koliko je drukčija nego u ravnici, nad Mokošicom kao da je bila ozvučena, i sa dodatim ehom, dok je kod nas grmilo unplugged; kad je pak počela kiša opet sam, gle, bio svoj na svome, ali ne kod kuće u Farkaždinu, ne ispod kotarke (gde je baba kuvala od proleća pa bezmalo do klanja svinja); sedeo sam pod gustom mediteranskom lozom koja još nije počela da prokišnjava, kelneri su sklanjali čaršave sa stolova u bašti dvorca „Sorkočević“, i kiša je bila kao u vinogradu deda Brke Svirčovog; u njegovu kolebu smo otrčali iz našeg vinograda, i odatle sam slušao kišu kako pada na vinjage pred kolebom, na sakrivene grozdove, na lozu, na breskve i na bujnu krošnju trešnje; iz vida sam ubrzo izgubio djeram Toračkog bunara, kiša je padala i u njega, samo to nisam mogao da vidim: prepunila je drvenu vedricu okovanu ozbiljno kao da je bure.
Kiša je drukčija kad te zatekne u polju kukuruza, i drukčija je kad pada na još zelen kukuruz, a opet drugačija kad se spusti na smeđe i kao šmirgla oštre listove zrelog kukuruza, ima drukčiju melodiju i nije u istom tonalitetu kao kiša u selu - kad pada na krov kuće, štale, na šupe, na kupe žita, ječma, na kamare slame, i napokon u šarampove i bare koje je sama napravila.
Kiše ću se iznenada setiti u beogradskom Domu sindikata, koji nije prokišnjavao, ali u koji sam odveo svoju trogodišnju ćerku da gleda Štrumfove. Nakon prve uspele bravure „Sedmorice mladih“ salom se prosuo aplauz kakav nisam nikad čuo, iz ne znam koliko stotina malih dlanova zaorio se pljesak, dirnuo me je i nasmejao koliko je visok i zvonak: to prve kapi kiše padaju na mirnu površinu Tamiša i na skelu čije će se dotad neugledne daske sijati kao drveni most sačuvan u srcu Evrope da bi ga turisti fotografisali.
Imali smo ludu sreću da se naši stari nastane na znatnoj nadrečnoj visini, tako da nismo živeli u strahu od poplava, niti smo slušali išta o povodnju, koliko god daleko da je predanje sezalo; međutim je suša umela da preko celog atara, preko svih pašnjaka, adica i slatina, udari svoj gdegde svetlo smeđ, gdegde crni pečat, otuda smo nastojali da naporedo razvijamo i naše meteoroške instinkte i našu usmenu komparativnu statistiku da predosetimo kišu, bilo kao privremenu smetnju planiranim poljskim radovima, bilo kao zasluženu nadoknadu nakon dugotrajne suše.
Ako sunce ne zađe za oblake, a zalazi naspram Perleza, između mline i Suda, tako to izgleda sa utrina, biće sunčan dan. Ako se pre vremena zagubi iza oblaka, moguće su lokalne padavine - tako smo prognozirali dok smo bili odsečeni od Elektrovojvodine i Hidrometeorološkoga zavoda.
Već iduće subote znaćete kakav se atmosferski talog očekivao kad bi se nebo načomrdilo iznad Idvora, naseobine na suprotnoj strani nebeskog svoda, a zapravo na drugoj obali Tamiša.
-----------------------------------------------------------
Radio-televizija Vojvodine http://www.rtv.rs
Servis odloženog gledanja i slušanja http://media.rtv.rs
